Verovali ili ne, slušam Laibach! Novi album je isti kao i prethodni njihovi albumi, noćna mora muzike osamdesetih, ali mi se sviđa taj njihov istripovani umetnički koncept, borba protiv totalitarizma totalitarizmom, protiv nacizma nacizmom, turneje okupiranom Evropom, virtuelna država sa pasošima koje su delili, taj galimatijas ideja i ideologija, papazjanija značenja koja svako tumači kako mu je volja, i nisu im loši video radovi, iako je naizmenično ređanje pornografskih i nacističkih kadrova bilo provokativno možda pre 50+ godina kada je Leni Riefenstahl bila u najboljim godinama. Bilo kako bilo, Laibach je dobro upakovan proizvod koji je vrlo uspešan na probirljivom svetskom tržištu i moram priznati da gajim određeno poštovanje prema njemu.
