Ako vam Pitchfork kreira muzički ukus, onda vam ovaj album neće biti jedan od najdražih. Album pripada estetici sedamdesetih godina prošlog veka, pripada tom naivnom vremenu koje je prethodilo političkoj korektnosti, vremenu pre sveopšte zabrana pušenja, vremenu kada se postajalo vegetarijancem iz etičkih razloga, vremenu kada su se droge koristile iz razloga proširivanja percepcije i produbljivanja introspekcije umetnika. Ipak, album je izdat 2015. godine kada sam već prestao da se nadam da je u toku proces povratka osećajnosti, pa deluje potpuno anahrono. I stvarno, nas veterane poput vremeplova vraća u bolju prošlost, kad već od bolje budućnosti neće biti ništa. Prvi kandidat za najpotcenjeniji album godine!
