Poput onog orkestriranog albuma Nicka Drakea, samo je orkestar još više uočljiv. Ako treba da sudimo o stanju Damienovog mentalnog zdravlja po ovoj ploči, možemo da zaključimo da je on ili pred pucanjem, ili na samom početku oporavka. Pre će biti ipak ovo drugo, ako znamo da se raskid sa Lisom Hannigan dogodio sada već prilično davno. Kao kad se nad nekom stajaćom vodom uhvati tanak led posle prvog mraza, tako je gracilna i krhka njegova muzika. Dovoljan je mali neoprezan korak pa da sve ono što je jedva nekako pokriveno i sakriveno ponovo nahrupi na površinu. Ako hoćete da znate kako se peva očajanje, poslušajte pesmu The Greatest Bastard...
