A priori sam negativno nastrojen prema ego-tripping projektima poput ovog Kevin Parkerovog gde dotični sve radi sam: svira sve instrumente, peva, komponuje, miksuje, producira...pa još kad prva stvar Let It Happen zazvuči negde oko polovine pesme kao Fanfare For The Common Man Emerson, Lake & Palmera pretencioznost neminovno počinje da vrišti iz mojih zvučnika koji počinju da vape da prekinem slušanje. Odoleo sam na sreću tom iskušenju pa sada a posteriori mogu da kažem da mi ovo pakovanje psihodelične muzike šezdesetih i sedamdesetih, elektronike, Britney Spears i Kylie Minogue, Flaming Lipsa i Shoegazera poput My Bloody Valentine u jedan paket na kraju krajeva uopšte ne zvuči loše. Tamo kuda su se The Black Keys poslednjim svojim albumom uputili, Tame impala su albumom Currents već stigli. Adekvatni i vizuelno primamljivi omot (uradio ga Robert Beatty na Kevin Parkerovu ideju) sa temom iz dinamike fluida i činjenica da iz tradicionalnih muzičkih instrumenata kojima se Parker inače služi izlazi zvuk koji zvuči (skoro) kao da je sintetizovan elektronskim putem uopšte neće odmoći egzaltiranom prijemu koji će album doživeti od strane publike. Savremena inteligentna muzika za ples sa rehumanizovanim sredstvima za proizvodnu (analogni instrumenti) i rezultatima rada (emocije+prijatnost) će ovoga puta od mene biti visoko ocenjena!
No comments:
Post a Comment