Dve kratke izjave prvo i drugoplasiranog najbolje definišu razliku između pop muzike u užem smislu i roka. Drugoplasirani kaže: pišem o onome što volim i što će narod voleti dok prvoplasirani kaže nešto drugo: pišem o neobičnim stvarima koje vidim i neobičnim stvarima koje mi se događaju. Što se liste tiče ne iznenađuje toliko izostanak većeg broja Britanaca (lpak je RS američki magazin) koliko bode oči izostanak Townes Van Zandta i Nick Drakea pa i Elliott Smitha i Jasona Moline, klasičnih songwritera. Zato su tu najveći smarač R Kelly i izvesni Martin, pisac hitova za Backstreet Boys. Po toj logici morali bi na listi biti i Nicky Chin i Michael Chapman, tvorci velikog broja hitova iz sedamdesetih. Lista je očigledno pravljena po kriterijumu broja hitova na top listama sa nekoliko izuzetaka poput Tom Waitsa, Neil Younga i Lou Reeda koji se nikako nisu mogli zaobići dok su Brill Building zanatlije svi do jednog tu. Žene takođe nisu baš dobro prošle, moglo se naći mesta za PJ Harvey ili Kristin Hersch na primer. Trebalo je naći mesta i za Leadbellyja, Bill Monroea i A.P.Cartera kao rodonačelnike žanrova i podžanrova. Ali, da ne cepidlačim, najbolji je na prvom mestu, Chuck je pri vrhu, Joni je u prvih deset, za mene dovoljno. Bez obzira na sve propuste vrlo je interesantno štivo, odvojite par sati, nećete pogrešiti!
No comments:
Post a Comment