Taman sam pomislio da Wilco postaju novi REM na šta, iako volim REM, nisam sa odobravanjem gledao, al' Tweedy je potpuno promenio smer. Već je na svom neočekivano dobrom prošlogodišnjem solo albumu snimljenim sa svojim sinom nagovestio da neće od svoje karijere napraviti ustajalu baru. Od uvodne EKG koja mi zvuči kao snimak vatrogasnih kola koja su pošla na zadatak, preko nekoliko koje bi mogle komotno bti u katalogu Eels ili Pavement do King of You koja vuče na Violent Femmes i završne Magnetized koje se ne bi postideo ni Brian Wilson. Album je nervozan, rastrzan i jako se oseća unutrašnja tenzija koja doprinosi rock'n'roll kvalitetu. Krenuo je Jeff neutabanim stazama i uspeo sebi i svom bendu da prokrči put kroz šumu predvidivosti i ponavljanja do nove, svežije verzije samih sebe.
No comments:
Post a Comment