Prijateljica me nedavno prozvala (ne preko neta, već uživo) da napravim svoj izbor deset najboljih pesama u XXI. veku. Naravno, kao i svaki drugi matorac na putu ka Alzheimeru slabo se sećam bilo čega iz bliske prošlosti pa sam jedva uspeo da se setim Ryan Adamsove Damn Sam (I love a woman that rains) kao jednog od favorita. Večeras, pod uticajem Chris Portera iz prethodnog posta, prisetio sam se jedne pesme Jonathana Byrda iz Chapel Hilla, Severna Karolina, čija karijera je počela otprilike sa početkom ovog veka i danas, petnaest godina kasnije, se nalazi tamo gde je i bila, na samom početku. Popularnost mu je nula, vidljivost nula ali su mu pojedine pesme za deset. Naročito ova!
No comments:
Post a Comment