Ova Holly ima tu neverovatnu sposobnost da uvek zvuči savršeno opušteno, spontano, bez ikakve tenzije i pretenzije. Prvi deo albuma vuče na nekakav easy-listening jazz provučen kroz njene filtere, drugi deo se već vraća u blues kome ona izvorno pripada, sve se to sklapa u skladnu celinu - muzika kao stvorena za kasne noćne sate. Nisu ove pesme uklesane u kamenu, nijedna neće postati klasik žanra, ali meni je dovoljno što sam ovih nešto jače od pola sata proveo u dobrom društvu...
No comments:
Post a Comment